среда, 08. октобар 2014.

Ljubavne veze na sto nacina

 Zena u senci muskarca

Da li postoji recept za uspesnu vezu?Da li se muskarci plase dominantnih zena? Da li zena koja  dozvoljava da bude ponizna ima vece sanse da uspe u ljubavi,ili je dominantna zena osudjena da bude sama? Pripadam onom tipu zene koja sama moze sve,ili se u principu trudi da sama uspe u  necemu bez pomoci suprotnog pola.Dugo pokusavam da shvatim veliku vecinu devojaka ili zena koje jednostavno vole da budu bezpomocne samo da bi na bilo koji nacin privukle paznju muskarca.
      Pitam se ko je u pravu? Pripadam onom tipu devojaka koje vole da se druze,izlazim,putujem,imam posao,najboljeg druga najbolju drugaricu,divnog decka,u dugoj sam vezi i sve uskaldjujem i ljubav i posao i drustvo,putovanja...sve.
   Poznajem devojku,koja ima posao,izlazi sa deckom,kupuje sa deckom,nema najboljeg druga niti drugaricu,on joj je trenutno centar svega,i voli je kao i ona njega.Ono sto ja pokusavam da objasnim  tom tipu devojaka je,sta da se desi scenario da ON iz nekog razloga ode iz tvog zivota?Zamisli samo,ostajes sama,nemas najbolje prijatelje koji ce ti pruziti utehu zato sto si u toku veze dok si bila sa njim zapostavila apsolutno svoj drustveni zivot zato sto si zivela njegov zivot.Znaci,ti si ostala sama a on sada luduje sa svojim drustvom,koje nikad nije zapostavio zbog tebe.
  Veza je uspesna samo onoliko koliko su partneri otvoreni jedno prema drugom,poverenje i razumevanje.Veza nije uspesna ako ste zajedno 24h,trudis se da volis ono sto on voli,ides sa njim kao njegov privezak,slusas samo sto on kaze i jedino to prihvatas kao tacno,menja ti i najbolju drugaricu i najboljeg druga...hahaha,devojko opameti se dok jos mozes!!! Lepota jake veze i uspesne je da balansirate u suprotnim ineteresovanjima,da ucite jedno od drugog,da on ima svoje drustvo a ti tvoje,naravno i zajednicko,ali da niposto ni jedno od vas ne gubi svoje prijatelje koji su zaista dragoceni.Razmenjujte iskustva,volite razlicite stvari,smejte se ralicitim glupostima,uzivajte u hiljadu raznih stvari,i bicete srecne. Dajte prostora u vasoj vezi da se pozelite,da nedostajete jedno drugom,IMAJTE STAV! 
    

субота, 19. јануар 2013.

Dugo sam razmisljala kako da zapocnem bilo sta na ovu temu.Toliko toga moze da se kaze iz iskustva jedne ostavljene devojke,i to zelim da podelim sa svima.Prvo,da li je u opste moguce preboleti nekog,ili se samo vremenom naviknemo na cinjenicu da ta osoba nije vise tvoj neko?
On  je bio moj ideal,neko zbog koga sam skoro 4 godine bila svaki dan nasmejana i srecna.Volela sam ga onako iskreno iz sveg srca,i nikad nisam ni zelela da pomislim kako bi izgledalo da nekad ne budemo vise u vezi.Mislila sam da je on onaj"pravi" i da sam konacno nasla osobu sa kojom zelim da budem zauvek.To su bile samo moje zelje,nazalost...On je bio neko,zbog koga sam stalno tezila da napredujem,da budem sto bolja,jednostavno je u meni budio takav osecaj.Znao je da me voli,i da mi to pokaze.Nikad zaboraviti necu,sve nase zajednicke trenutke,to je nesto sto ostaje u srcu kao ne izbrisiv trag..Mi smo inace bili skroz razliciti,ali to nas je i spajalo i orzavalo harmoniju u nasoj vezi.
         Januar....22,taj datum sam zapamtila,i tu noc kada je sve prestalo,u stvari,datum kada je poceo period navikavanja "ziveti bez njega".Kako? Vrlo tesko,mucno i bolno.Sve mi,ostavljene devojke da preciziram,prolazimo u tom periodu odvikavanja kroz nekoliko faza.Prvo je sok,i neverica,gde se pitamo kako neko koga toliko volimo moze da postupi tako,trazimo odgovor na mnoga pitanja,ali bez uspeha.
Ja sam dugo trazila krivca u sebi,plakala,patila,mastala o danu kada ce se javiti i vratiti.Slala poruke,molila za objasnjenje,ali nije se javio.Razlog je bio naravno druga devojka,sto sebi dugo nisam htela da priznam...e to je vec druga faza patnje,znamo za razlog raskida,ali i dalje patimo i opet trazimo krivca u sebi. I dalje saljemo poruke na koje ne dobijamo odgovor. Susret,nekoliko meseci posle raskida. Prvo je sok,jer konacno vidis nekog koga si toliko volela,a onda dodatni sok jer se taj neko ponasa kao da nikad nije postojala ljubav,kada se sve ono najlepse,ono sto te cinilo srecnom zavrsi sa jednim : "Kako si,sta ima kod tebe?" u prolazu,tak onako da ispadne uctiv. E onda nastupa bes,to je vec treca faza. Sada smo ljute na sebe,sto smo nekog ko ne zasluzuje ljubav toliko volele,sto mi nismo bile te koje cemo skota da ostavimo,sto on nije taj koji pati,sto znamo da ima toliko drugih muskaraca koji bi bili sa nama u vezi,a mi smo izabrale bas tog koji ce da nas ostavi,ali....i dalje trazimo krivca u nama,a bol ne prestaje.
   Sledeca faza je izlasci sa drustvom i upoznavanje drugih muskaraca.U ovoj fazi nastaje haos drage moje!
 Pojavljujemo se u klubu u naboljem izdanju,sati su potroseni na sredjivanje i na biranje odevne kombinacije,satro da frajere ostavimo bez daha,a ipak sve u nameri da sretnemo bas "njega" koji ce se nekim cudom pokajati i biti ponovo tvoj. Prilaze razni,raliciti profili licnosti,niko ti se ne svidja,svakom nadjes manu,i sto je najgore uporedjujes svakog sa njim. Niko nije toliko duhovit,niko nije toliko pametan,niko nije toliko lep...niko nije kao on.I dalje ti nedostaje,sad jos vise,jer vec je proslo nekoliko meseci od raskida,on ti se nije javio,i znas da nece nikada jer je vec uveliko srecan sa drugom devojkom.Onda patis,i to mnogo.Sedis sama,slusas tuzne pesme,svaka rec ti vraca secanja na njega,svaki stih te boli i pogadja,gledas vase zajednicke fotografije svaki dan,places...a njega i dalje nema.
       Konacno se pojavi neko,kome pozelis da pruzis sansu,zapocnes vezu sa tom drugom osobom,ali on ti i dalje nedostaje,i dalje ga uporedjujes sa svima,ali se trudis da pokusas da budes srecna. I sve ti nedostaje iz prosle veze,i opet zelis da sve bude kao pre,a znas da nece nikada...
   Velike ljubavi ti se dese jednom u zivotu,one su tuzne i nesrecne...nateraju nas da patimo,promene nas iz korena i nikada se ne zaborave.O velikim ljubavima se pise,prica i nikada ne odu u zaborav,nikad se ne prebole,to su velike ljubavi...